Teeyanart
by Tijana Grujic
Tijana Grujić- ime koje čeka na svetsku reputaciju
Kad sam upoznala ženu fantastičnih očiju, šarmantnu do besvesti, zanimljivu, duhovitu, nisam ni slutila da će, zapravo vrlo brzo, postati neizbežni deo moje svakodnevice, jer energija koju ona ima, duhovitost, originalnost u izražaju plene moju pažnju. Volim drugačije, volim unikate, volim kad neko poseduje kvalitet i nadograđuje ga. Njen talenat je neosporan, njena priča fantastična. Do sada. A mislim da će biti mnogo velika, samo joj treba dati vremena.
Volim ljude koji zrače. To najbolje vidiš kroz oči. Sijaju onim posebnim sjajem, znanim posebnima. Ona ga ima. Tijana je neko ko je uleteo u moj život i uneo drastične promene u njega. Ne poznajemo se dugo, ali se poznajemo dobro, rekla bih. Zašto? Prosto klikneš i to je to. Sa njom se upravo to desilo. Klik! Klik na upoznavanju, klik kroz komunikaciju, klik kroz energiju, klik kroz emociju... Sve je tu, sve kroz smeh, radost, lepršavost, jedinstvenost. Tijana je neko koga jedva čekam da čujem. Prepuna doživljaja, dogodovština i priča, obogaćuje moju svakodnevicu na taj neki poseban, njoj svojstven način.
Ko je Tijana Grujić? Tijana je slikarka. Profesor likovne umetnosti. Tijana preko petnaest godina stvara. A njeni radovi su viđeni u njenom rodnom Bečeju, Novom Sadu, Beogradu, Samoboru... A onda je otišla u Nju Jork, gde je predstavila svoje radove i razdrmala Američku elitu. Tijana je neko ko je brendirao svoje ime i stvorila svoju modnu liniju odeće, tašni, novčanika i notesa printanih njenim dizajnom. Njena priča je prisutna ovde, u Srbiji, a preti da osvoji svet. Vrlo brzo. Svi znamo prepreke koje nam se nameću na putu ka vrhu, posebno u poslednjih nekoliko godina kod nas. Pored svega, ona je uspela da uradi toliko toga. Pri tom je samohrana majka dva predivna, talentovana sina, sa kojima ima fantastičan odnos, pun ljubavi, poštovanja i poverenja. Ono što je fantastično u toj priči je upravo taj osećaj zajedništva koji imaju njih troje. Njen sin, njen prvenac, je osmislio logo koji stoji na Tijaninom brendu. A svo troje su talentovani umetnici. Mene fascinira koliko Tijana vremena provodi usmeravajući njih dvojicu ka pravim vrednostima u životu i radu, te ophođenju sa drugima.
Pouzdano znam da bi se ogromna većina ljudi srušila od umora, kad bi makar deo nedelje provodili poput nje. Ona stigne i odvesti sina na bazen i biti majka i ćerka i prijatelj i sagovornik i savetodavac i rame za plakanje i sve to podnositi uz obaveznu dozu humora. A usput slika, noću pogotovo. Do ranih jutarnjih sati. Onda odrema. To nije spavanje. Ne može se tako nazvati. I sve ispočetka. Odspava, kad je baš umor savlada, te joj je potrebna, zapravo, dupla dremka. To je sve.
Ono što još fascinira kod nje je činjenica da je u periodu kad joj treba sve ono što nema. Prostor, vreme, podrška, pomoć.. da bi mogla da nastavi dalje i ostvari svoj san. Njen san ne podrazumeva samo njen uspeh. Tu su i njena deca koja neizbežno idu njenim stopama, u smislu umetničkog života i stvaranja. Tu su i ljudi koji polažu velike nade u nastavak saradnje sa njom u smislu dizajnerskog rada i predstavljanja naše zemlje po celom svetu. Tu su i... mnogi drugi koje Tijana ima želju da podstakne da slede svoje snove. Tijana je neko ko i privatno pomaže talentovanoj deci da budu što bolji i ostvare se kroz svoj rad. Tijana je neko ko radi i sa decom sa posebnim potrebama ( e tu bih volela da je čujete kako priča o njima sa puno ljubavi i empatije, kad urade ono što su naumili!). Tijana je neko čiji je trag posejan svagde kud je kročila. Prosto ne možete da izbegnete tu magnetnu ličnost koja pleni svojim osmehom, stavom i harizmom.
Dok pratim njenu priču i gledam koliko se bori da pronađe načine da nastavi sa svojim radovima i izložbama, ne mogu da se ne setim mog komšije, takođe slikara, koji se sam borio, dok se nije našao među svetskim imenima umetnika. Njegove reči oslikavaju trenutno stanje kod Tijane: " E moja Marija, niko te ovde ne gleda dok ne uspeš! A onda te svojataju i tapšu po ramenu kao da su oduvek bili tu za tebe!" I Tijana se bori, teško otvara vrata, mnoga obećanja za pratnju određenih dešavanja preko potrebnih da nastavi dalje, ostaju pusta. Volela bih da joj pomognemo, ko god može, koliko može. Poznajem je, nikad neće zaboraviti, a uradiće mnogo više da bi se odužila. Sad je vreme da se pogura. Nije dovoljan članak u malim, lokalnim novinama. Nije dovoljno reći da će sve biti u redu. Nju zovu galerije iz celog sveta! Zovu i mole da dođe, smanjuju joj cene, samo da se pojavi! A ona... da ponovim? Samohrana majka dva sina! Želje je potrebno potkrepiti, slike njene kupiti, pomoći koliko možemo da napiše već jednom galerijama po Evropi, Rusiji, Americi i dalje, da dolazi, jer najzad može! Potapšimo je po ramenu sada, dok joj pomažemo da uspe! Kao ljudi, kao neko ko voli da vidi da je neko naš uspeo u svetu! Neko o kome možemo pričati našoj deci kao primer nekoga ko se bori za svoj san! I ko je u tome uspeo!
MARIJA NAMERNO DRUGAČIJA August 04, 2017
Bečejska slikarka u Njujorku: Srpska erotika šokira i fascinira Ameriku
Deceniju i po Tijana Grujić, slikarka s diplomom Akademije, radi u zavičajnom Bečeju kao profesorka likovne kulture, paralelno slika, izlaže, talentovanoj deci pomaže da se pronađu u svojoj kreativnosti, međutim, sada ni sama više ne zna šta će i kako dalje!?
Dilema – a zapravo polilema – je, jer joj se iznenada ukazala prilika da svoje umeće i estetiku prenese kroz dizajn i u svetu mode. Malo bi joj bilo i da dan traje 25 sati, te da njegov deo ne mora traćiti, čak, i na spavanje.
-Počela sam ozbiljno da razmišljam o tome da upišem doktorske studije, tokom kojih ću steći dodatno obrazovanje i paralelno, s obzirom na to da ću uzeti neplaćeno odsustvo u školi, imati tri godine da realizujem sve planove, da povežem slikarstvo i dizajn, koji je, čini mi se, finansijski isplativiji, objašnjava svoje nedoumice Tijana. -Samo od umetnosti kod nas retko ko može da preživi, a kamoli pristojno da živi. Da sve uspem, moraću da pokažem izvesnu snalažljivost i u oblasti ekonomije. Pojavilo se par zainteresovanih investitora, ali sve je to još „u magli“. Dugo toplo leto za mene će biti vrelo i kratko, jer moram bitne odluke da donesem vrlo brzo.Sve je stiglo, nekako, brzo i iznenada, pa Tijana, koja sve radi planski i s primetnom dozom perfekcije, nije stigla da se pripremi.
-Imam rođake i prijatelje u Švedskoj, koji godinama „navijaju“ da pripremim izložbu za njihovu zemlju. Povezali su me s galeristkinjom, inače udovicom našeg poznatog slikara Miloša Mišela Jankovića, i tako je sve počelo. Pošto je njena galerija bila „rasprodata“, predložila mi je saradnju na tri likovna sajma, „Artexpo“ u Njujorku, Kanu i Parizu, gde bi me ona zastupala. Sve divno i krasno. Trebalo je pripremiti slike, obezbediti neophodna sredstva i dobiti slobodne dane na poslu. Srećom, imala sam razumevanje u OŠ „Zdravko Gložanski“, gde radim, kolektiv me zdušno podržao prilikom slanja cirkularnog pisma za sponzorstvo na „stotinu“ adresa privatnika, privrednika, od Bečeja, preko Novog Sada i Beograda, do inostranstva. Nažalost, niko nije odgovorio. Stekla sam utisak da me nisu ozbiljno doživeli. A onda su mi se javile moje kolege sa fakulteta, zaposlene u jednoj građevinskoj firmi u Nemačkoj. Njihov gazda, izuzetno zanimljiv čovek, koji poštuje umetnost i stvaraoce, prihvatio je da mi bude mecena za sva tri sajma, a meni je ostalo se snađem za troškove puta i smeštaja, nabraja umetnica s kakvim se sve prozaičnim poslovima morala baktati.Deset dana u Njujorku je, kako veli, veliko životno i poslovno iskustvo. Pozitivno i negativno, zbog izvesnih razočarenja. Da je mogla sama da bude „komandant parade“, čini joj se da bi sve mnogo bolje i berićetnije uradila. Međutim, bila je limitirana ugovorom s galerijom koja ju je zastupala.
-Put u Veliku jabuku shvatila sam kao odskočnu dasku. Jer, taj megalopolis je zaista „druga planeta“ po svojim shvatanjima i ulaganjima u umetnost. Međutim, galeristkinja, koja je osim mene imala u grupi jednu slikarku Šveđanku, te fotografe iz Švedske i Nemačke, nije bila previše zainteresovana za našu promociju, a prodaju još manje. Da nije bilo zemljaka, Bečejca Aleksandra Maćaševa, arhitekte koji već niz godina ima svoj atelje u Njujorku, pitanje je da li mi boravak ne bi ostao praktično turistički. Zahvaljujući njegovoj neiscrpnojenergiji,uspostavila sam brojne kontakte i čekam da se nešto konkretno počne dešavati, vajka se, ali je optimista Tijana.Kad već nije mogla računati na neophodnu logističku podršku, dovitljiva Bečejka je morala da se sama snalazi i „producira“. Nosila je garderobu na kojoj su bili motivi s njenih decentno erotičnih eksponata koje je izložila. Efekat nije izostao, svi su je zapazili, slikali se sa njom i raspitivali, ne pitajući za cenu, gde mogu da nabave sličnu ešarpu, haljinu, džemper, novčanik, rokovnik, tašnu…-Prozvali su me „šetajuća umetnost“, a s obzirom na tematiku mojih ostvarenja, shvatila sam da su Amarikanci znatno konzervativniji od nas, mada o njima imamo sasvim drugačije predubeđenje. Bila sam im osveženje, koje toliko nedostaje, pogotovo kad sam objasnila da su sve slike pomalo autobiografske. Dešavalo se da su roditelji stavljali ruke na oči deci kada su došli do mog dela postavke, ali i da se bakica i dekica hvataju za ruke. Uz to, moje slike su bile među retkima gde se mogao videti potez četkice, pošto je većina rađena štampanom tehnologijom. Na odgovor odakle sam, malo ko je znao gde je Srbija. Oni stariji su čuli za Jugoslaviji, a mlađi su Srbiju povezivali sa Sirijom, Siberijom, odnosno Sibirom. Svidelo im se kako radim i prosto su se izvinjavali, jer su već kupili ono što su planirali i ostali bez novca, sabira Tijana neka od svojih američkih iskustava.Kroz razgovor je saznala da ima porodica koje svake godine menjaju enterijer svog doma, pa je to prilika da putem interneta oplemene prostor, pogotovo u spavaćoj sobi, Tijaninim slikama.Tijana je uspostavila dobru saradnju s jednom porodičnom firmom u Adi, koja je zainteresovana za to da s njom sarađuje na izradi ne samo džempera. Radili su do sada štampu na duksevima, ali su sada spremni, pod uslovom da je materijal prirodni, da prošire proizvodnju. Ima zainteresovanih iz Novog Pazara, a javila se jedna Bečejka koja je modistkinja u Frankfurtu… Međutim, sve zapinje oko novca. Ako bi našla investitora da na početku ulaže u njeno stvaralaštvo – a ono je vrlo smelo i doseže do visoke mode – biće i posla. U protivnom, sve može ostati samo lepa ideja.Okuplja Tijana darovitu decu, od one iz obdaništa, pa sve do srednjoškolaca. Sada ih je četrdesetak, ali neće da ih opterećuje previše i sesije su jedanput nedeljno.-Nove generacije neverovatnom brzinom upijaju stvari i potrebno ih je samo na vreme ispravno usmeravati. Među učenicima su i moja dva sina. Uroš je pre nekoliko nedelja upisao u Novom Sadu Školu za dizajn „Bogdan Šuput“, a mlađi Marko, završio je peti razred i sve će nas nadmašiti. Za koju godinu bićemo prava umetnička porodična manufaktura, a ako razvijem biznis vezan za slikarstvo i dizajn, čak i veoma profitabilno, zaključuje Tijana Grujić.
Od
-јул 24, 2017
